Danas je međunarodni dan kineskog jezika. Reklo bi se da mi u ovoj zemlji imamo prilično dobru predstavu o kineskoj kulturi. Sa Kinom smo nekako uvek bili u dobrim odnosima i doživljavamo je kao prijateljsku zemlju. Isto tako, magična istorija toliko drugačije kulture kao što je kineska, uvek privlači pažnju, raspiruje maštu. Pogledali smo toliko emisija o Zabranjenom gradu, vojnicima od terakote, Velikom kineskom zidu.
Dešava se, doduše, da ih pomešamo sa Japancima, pa samuraje i gejše preselimo u Kinu, ali to samo otvara pitanje o tome koliko mi zapravo znamo o Kini? Koliko znamo o kulturama koje su bitno drugačije od naše? Od naše mediteranske i orijentalne kulture. Od naše vizantijske i evropske kulture. Od naše zapadne kulture.
Kako čitati DRUGAČIJE tekstove?
Tema ovog posta jeste kako da čitamo tekstove koji dolaze iz kultura koje su bitno drugačije od naše. Danas konkretno pričamo o kineskoj kulturi. Šta valja znati? Kako se pripremiti? Kako da što manje ostane izgubljeno u prevodu? Ne samo u prevodu iz jednog jezika u drugi, već iz jedne kulture u drugu. A onda za nas još važnije pitanje: kako se takva književnost čita deci? Kako da ona osete tu drugu kulturu kao izvor novog pogleda na svet, a da im ne bude previše strana, nedostupna, možda čak i odbojna?
Prvo i prvo!
Prvo i osnovno – i to je uvek prvo i osnovno – nađite dobru knjigu. Kad kažemo dobru knjigu, znači neku koja je: (1) lepo ilustrovana, bogato i prilično realistično, što znači da ilustracije koje se u njoj nalaze zaista nose atmosferu Kine, autentične predmete i predele, ljude; (2) autora za decu koji je aktuelan, savremen, autora koji je već objavljivan i prevođen na druge jezike i druge kulture. Ne kažem da drugačije ne može, samo da je ovakav početak najlakši. Iako ni on ije baš lak. No, hajmo hrabro dalje.
Cao Vensjuen „Put vetra“, Kreativni centar, 2016.
„Kreativni centar“ je 2016. godine izdao knjigu za decu „Put vetra“, bogato ilustrovanu slikovnicu u tvrdom povezu, savremenog kineskog autora Cao Vensjuena. Vensjuen je profesor Pekinškog univerziteta i dobitnik najprestižnije međunarodne nagrade za književnost za decu – nagrade Hans Kristijan Andersen (kao i mnogih drugih). Dela su mu prevedena na engleski, francuski, nemački, japanski, korejski i druge jezike.
Ilustracije!
Zahvaljujući izvanrednim ilustracijama Aleksandra Zolotića, knjiga je sama po sebi prelepa, a i format nije baš uobičajen, pa je tako već sam čin uzimanja knjige u ruke – poseban doživljaj. Pregledajte knjigu prvo sami i pogledajte je očima roditelja koji želi da je čita zajedno sa svojim detetom. Vi najbolje poznajete svoje dete. Znate šta voli, šta zna, šta bi moglo da mu bude zanimljivo, šta nejasno.
Ako je i vama nešto nejasno, informišite se: izguglaje, potražite klip na youtubu, makar i wikipedia za početak. Kako izgledaju kineske kuće? Zašto imaju takav krov? Kakav je to zmaj kojeg dečak pušta? Šta je to suncobran? Kakvo je to roze cveće na drveću? Šta su to vetrenjače za pumpanje vode?
Obratite pažnju na ilustracije. U ovoj knjizi su one zaista dobre i stvarno pomažu u čitanju i razumevanju teksta. Kad god okrenete stranu, prvo pogledajte ilustraciju. Prokomentarišite. Objasnite nepoznate stvari. U prvom susretu sa knjigom možda bi najbolje bilo da je zapravo samo prelistate sa detetom. Polako i strpljivo, objašnjavajući sve što ga zanima. Vi, pošto ste već upoznati sa tekstom, skrenite pažnju detetu na one stvari koje su važne za razumevanje teksta. To će vam pomoći kad pređete na konkretno čitanje. Osim toga, što više sada objasnite, manje ćete kasnije prekidati čitanje.
Priprema, priprema, priprema!
Dakle, priprema je veoma važna! Prvo vas, kao nekog ko će knjigu čitati sa detetom i pokušati da ga zainteresuje, da mu približi nove stvari i ideje, a onda i priprema deteta za čitanje: prelistavanje, razgledanje ilustracija, davanje dodatnih objašnjena, traženje drugih slika ili klipova na internetu koji će pomoći u razumevanju nekih stvari. Samo čitanje ne mora da bude ni u prvom, ni u drugom susretu deteta sa knjigom. Procenite sami. Razgovarajte s njim o toj dalekoj zemlji Kini, o tome kako postoje ljudi koji žive drugačije od nas, drugačije se oblače, drugačije izgledaju, govore drugačijim jezikom.
Pokažite im Veliki kineski zid, Zabranjeni grad, vojnike od terakote. Pokažite im velike reke, na njima će videti brodiće kakve dosad još nisu videli. Ne morate ih daviti preciznim podacima, samo im otvorite jedan novi svet koji ćete onda zajedno otkrivati. Kroz jednu priču za decu. Budite spremni na puno pitanja, na koje možda nećete znati odgovor. To će vas navesti da zajedno sadetetom istražujete, otkrivate, čitate dalje. Na taj način ćete pokazati detetu kako jedna knjiga vodi drugoj i kako je saznavanje jedan dinamičan i uzbudljiv proces, te da u knjigama živi mnogo svetova koje treba otkriti.
Čitanje je igra – jenda od najlepših!
Igrajte se toga dana. Napravite čajanku, skuvajte neko kinesko jelo ili makar obarite pirinač i probajte da ga jedete štapićima. Pokušajte da sa inteneta prepišete neke kineske karaktere, izguglajte neke slike ili predmete iz tradicionalne kineske umetnosti, pa slikajte, oblikujte od plastelina, čega god.
Kada budete sa detetom pročitali priču „Put vetra“, procenite trenutak kada dete bude spremno da napravi otklon od svega što je zanimljivo i različito i pokušajte da zajedno izvučete univerzalnu poruku priče. Prebacite mu fokus sa tog šareniša različitosti na ono što nam svima zajedničko. Ukažite detetu na to da bez obzira na sve razlike o kojima ste prethodno satima ili danima govorili, da smo svi isti kao ljudi, da cenimo iste vrednosti, da slavimo život i dobre odnose među ljudima. Pokažite im je da je ono što im je nepoznato u stvari izazov za istraživanje, ne razlog za strah i zaziranje. Učite ih da budu otvoreni i da gledaju srcem. Jer, „suština je očima nevidljiva“, kako je još davno rekao Antoan de Sent Egziperi kroz svog malog princa.