Eh… Koliko li smo samo radnih listića, veselih vrtića, sovinih školica, raša i maša odradili sa svojim predškolcem ne bismo li ga dostojno pripremili za prvi razred!
Slova, brojevi, poveži tačkice, koji je oblik, koje godišnje doba, kako se zove prasetova mama (nije mama prase!), čija je ovo šapa, životinje na farmi, životinje u šumi, životinje u džungli, izumrle životinje (!)…
Planete, kontinenti, glavni grad Srbije, šta se desi sa najlon-kesom kad je bacimo u Dunav, mama šta su kristali – ček da izguglam, hoće li nas neko opet napasti, zašto stalno napadaju nas, je li da nas neće napasti, stric Aca živi u Nemačkoj, sad nas neće više napasti…
Ovaj dinosaurus je biljojed, ali T-rex je opasan, ko bi pobedio da se bore leopard i kobra, pokaži mi opet na jutjubu kako orao ribar hvata ribu, da li neko može da živi u Saturnovom prstenu, mama, jel bog prvo izmislio ljude pa su ljudi posle izmislili boga…
Čoveče! Zavrti mi se u glavi od svih tih tema, pitanja, knjiga, yt videa, pa posle od tih njegovih crteža na kojima vidim kako je nešto razumeo moj ljubigamajka-predškolac-za-dvajes-dana-prvak (!). Rekao bi čovek da je dete spremno za školu.
Eh, ali! Uvek to – ali! Išla ja već jednom u prvi razred. Sa starijom ćerkom kojoj je sad 12 godina. I nešto sam iz toga naučila. Za uspeh u školi važne su disciplina i koncentracija. Tome jaaaaaaaaaako doprinose utvrđene dnevne rutine. I sad sam vam ja kao otkrila rupu na saksiji. Ali oslonite se sada na svoju disciplinu i koncentraciju. Nešto još imam da vam kažem do kraja teksta. A i još nismo saznali koja je to najnajnajvažnija knjiga za polazak u prvi razred. Dakle:
1. Ustanite na vreme. Nemojte ići logikom: da ga pustim da odspava koliko god može. Jer onda sve posle mora brzo i nema se vremena za iskakanje iz šina. A to se uvek dešava kad se brzelja. Ovo takođe znači da dete mora da legne na vreme prethodne večeri. Dakle, u devet u krevet.
2. Utvrdite redosled radnji po ustajanju. Kupatilo, oblačenje, spremanje kreveta. Doručak, bez da se zeva u crtaće. Porazgovarajte o novom danu dok mu spremate užinu. I – ovo je jako važno – čips, smoki, čipikao i koka kola NISU UŽINA ZA DETE. Patike, jakna i ajmo. Ovo znači i da su stvari za školu pripremljene i spakovane u ranac prethodne večeri. Ovo takođe znači da ste mislili o tome da se sendvič za užinu ili doručak pravi od kifle ili hleba, te ste ih ili kupili prethodnog dana, ili uranili da kupite ujutru, pre nego probudite dete.
3. Polazak u školu na vreme, bez drame. Ima se vremena da se promeni majica ako mu se odjednom ne sviđa, ima se vremena da se eventualno vrati po patike za fizičko koje je u brzini dete ostavilo pored vrata. Što opet znači da dete vodi računa o svojim stvarima: ranac, jakna, oprema za fizičko, voda, užina – dete pakuje, dete vodi računa o tome da je sve ponelo. Zaboravljanje u početku je sastavni deo toga. Zato je važno da krenete na vreme (čitaj: pre vremena).
Moje dete je još uvek po ovom pitanju sa glavom u oblacima. Nema reči (bar ne pristojnih) kojima bih mogla da vam opišem koliko me to nervira! Ali kapiram da ta glava nikad neće sići sa nebesa ako ja budem radila stvari umesto njega. Pa se sad cimamo. Vraćamo se, ide bez vode, bez celog ranca ode u svoj boravak! Da poludiš. Ali ajde. I to će proći.
E sad, ono što vam može pomoći u uspostavljanju rutine, za koju smo najveća prepreka uglavnom mi, roditelji, jeste – KNJIGA! Dobrodošli na moj blog :))))) Moja deca, recimo, vole knjižicu „Koliko je sati“, izdala Laguna, pre sto godina. Naša se već raspada, jer je stalno u upotrebi, još od kako je najstarija ćerka kretala u školu. Pre pet, šest godina. Ima sat sa kazaljkama, što je, po meni, još jedan bonus, jer današnja deca uredno nemaju pojma da gledaju na taj „starinski“ sat. A ova knjiga nudi stvarno dobar način da se to nekako prirodno usvoji.
Ali što je najvažnije, knjiga prikazuje decu koja odrađuju svoje dnevne rutine i kako onda u toku dana imaju vremena za sve: i za igru, i za školu, i za sport, i za higijenu tela i prostora, sve. Knjiga negde podsvesno postavlja temelje dobre organizacije u podsvest deteta. Isto tako, prikazuje zdrave obroke, zdravu užinu, a prikazuje i to da dete samo vodi računa o svojim stvarima. Odrasli se pojavljuju samo za zajedničke obroke i čitanje priče za laku noć. Sve drugo je prikazano tako da dete samo ili sa drugom decom učestvuje u aktivnostima, priprema ih i rasklanja za sobom.
Sigurna sam da i vama ovakva knjiga može biti od pomoći kao mali vodič kroz dnevnu rutinu i kao podstrek i za vas i za dete da se organizujete. Ako tako piše u divnoj šarenoj knjizi, onda to nije mama tako naredila, nego to deca tako rade. Eno ih u knjizi svi nasmejani dok rade domaći ili pospremaju svoju sobu. Ili se nedajbože tuširaju! Dobrovoljno! Bez dranja! :))))) Zamislite! Samo zamislite…
